VRTOGLAVICA
Prica o ovom poremecaju je veoma kompleksna. Naime, vrtoglavica je simptom koji se moze javiti u velikom broju stanja i bolesti, u razlicitim oblicima i tezinama klinicke slike, u svim uzrastima.
​
Manifestuje se kao osecaj kretanja okoline oko tela, kretanja tela u prostoru ili njegovog poniranja. Vrlo cesto se radi o poremecajima ravnoteze koje pacijenti opisuju kao nestabilnost pri promeni polozaja tela, zanosenje pri hodu, ljuljanje…
​
U ovom tekstu dacu kratak osvrt na ovu problematiku iz ugla zvanicne medicine, zeleci da stavim akcenat na mnogo siri (i po meni zanimljiviji) pristup koji prema ovom problemu imaju energetska (akupunktura) i psihosomatska medicina. Temu cu ilustrovati i primerima lecenja iz moje prakse.
​
U dijagnostici uzroka vrtoglavice zvanicna medicina istrazuje organske uzroke koje deli na centralne, periferne i sistemske. Centralni se odnose na nivo mozga u kome se nalaze jedra mozdanih zivaca iz kojih polaze nervna vlakna koja vode do culnih organa. U mozgu se takodje nalaze i centri u kojima se iz culnih organa integrisu informacije i transformisu u odgovor. U okviru kompleksnog sistema za ravnotezu ucestvuju, pored cula ravnoteze, i cula vida, sluha i dodira. Integrisani odgovor njihovih centara ima za posledicu nasu sposobnost da stojimo, da se krecemo i boravimo u razlicitim polozajima tela u skladu sa fizickim silama koje na njega deluju (gravitaciona, sile kretanja…). Uzroci vrtoglavice centralnog porekla su redji od drugih i povezani su sa bolestima mozga kao sto su tumori, mozdani udari, zapaljenja… U sistemske uzroke spadaju razna oboljenja i stanja kao sto su malokrvnost, neke hipovitaminoze, infekcije, vaskulitisi, neke hronicne bolesti… Periferni uzroci se odnose na ostecenja struktura pre svega unutrasnjeg uha u kome se nalazi organ cula ravnoteze i sluha. Za dijagnostiku vrtoglavica koriste se ORL i neuroloski pregled, audiometrijska i vestibularna ispitivanja, dopler krvnih sudova vrata, pregled mozga skenerom i magnetnom rezonancom.
​
Dakle, ako pregledom eliminisemo prisustvo centralnih i sistemskih uzroka, ostaju nam periferni kao mnogo cesci u odnosu na prethodne (7:1) ali i veliki broj drugih nedefinisanih i nedijagnostikovanih oblika vrtoglavice, gde se ne moze sa sigurnoscu otkriti materijalni (organski) uzrok iste.
​
Vec sam u drugim tekstovima istakao da je najvaznija stvar, pre no sto se otpocne sa akupunkturnom terapijom, postavljanje ispravne dijagnoze energetskog problema koji dovodi do bolesti. O tome su napisane mnoge knjige i udzbenici i nerealno je pomisliti da bi ceo koncept mogao biti lako opisan u meri u kojoj bi citaoci to mogli da razumeju.
​
Neka za sada sustina ostane da je vrtoglavica samo simptom, signal, alarm, zvono za uzbunu kojim nas nas organizam obavestava, uzbunjuje, vapi za pomoc, na nacin koji ne mozemo da ignorisemo sve i da hocemo, da nesto “debelo” sa nama nije u redu.
​
Akupunkturna medicina traga za energetskim uzrokom takvog stanja, i ako je bolest “uhvacena” u pravom trenutku (sto pre), vrlo brzo i efikasno je resava. Moram na ovom mestu ponovo da uporedim nacine lecenja zvanicne i akupunkturne medicine. Razlog je jednostavan: na lecenje su mi uvek dolazili pacijenti koji nisu bili zadovoljni efektima lecenja nacinom na koji je to radila zapadna medicina (lekovi, suplementi, infuzije…). Zapravo, u slucajevima nedefinisanih stanja, gde uzroci nisu naizgled jasni, nasa zvanicna medicina deluje prilicno bespomocno, pokusavajuci simptomatskom terapijom da ublazi simptome i poboljsa neprijatno stanje, sto joj, nazalost, u odredjenom broju slucajeva ne polazi za rukom (radeci na povrsinskom nivou-nivou simptoma). Akupunktura ulazi u dublje vode (v. tekst “energetska stanja organizma”), trazeci i nalazeci uzroke koji se ticu celokupnog energetskog stanja koje na taj nacin i resava (uzrocna terapija).
​
Putem velikog broja simptoma i bolesti, koje imamo tokom zivota, nas organizam nas obavestava o svom stanju koje najcesce ne prepoznajemo, ne umemo da protumacimo ili cak cesto ignorisemo. Zapadna medicina, potrosacki nastrojena, vrlo cesto zadrzava svoje interesovanje na tom povrsinskom nivou, usmeravajuci se samo na resavanje simptoma. Takvom nacinu razmisljanja, koji nam je nametnut od strane lekara, farmacije i medija, podleze najveci broj ljudi koji samo zele da se sto pre rese neprijatnih simptoma, ne pitajuci se da li se iza toga krije nesto ozbiljnije, nesto sto bi u narednom periodu zivota moglo izazvati i druge probleme.
​
Sta uradimo ako nam se,na primer, za vreme voznje automobilom, upali kontrolna lampica na komandnoj tabli? To je situacija u kojoj se zabrinemo da li cemo bezbedno stici do odredista i da li ce nesto ostetiti sisteme unutar vozila. Problem resavamo odlaskom do majstora koji otklanja kvar trazeci uzrok najcesce ispod haube, tamo gde je motor i sve sto je vazno za funkciju automobila. Zamislite da su nasi simptomi te lampice na komandnoj tabli. Sad se setimo da se nasa zvanicna medicina ponasa tako sto nastoji da otkloni simptom. To je isto kao kada bi smo od majstora zahtevali da odstrani sijalicu koja svetli i upozorava. Njenim gasenjem naizgled prestaje razlog nase sekiracije i mi nastavljamo put zaboravivsi problem koji je ostao neresen ispod haube. Za neko vreme auto ce se zaustaviti, u najboljem slucaju zato sto je ostao bez goriva. Steta moze biti znatno veca ako je u pitanju nedostatak ulja ili tecnosti u sistemu za hladjenje… Predlazem da se svi zapitamo prema cemu se savesnije ophodimo: prema nasem cetvorotockasu ili sopstvenom zdravlju!
​
Ako ste pomislili da akupunktura duboko istrazuje uzroke nasih zdravstvenih nedaca-bili ste u pravu. Ali psihosomatska medicina ide jos dublje. Sta? Ne znate ni jednog specijalistu psihosomatske medicine?! Verovatno ga jos dugo necete upoznati. Ali to postoji a sledece poglavlje neka vas uveri ili bar zaintrigira.