Strah je normalna reakcija na stres. Opste uzevsi, strah nam pomaze da izadjemo na kraj sa stresom. O fiziologiji straha mozda budem govorio na drugom mestu zbog prostog razloga: kada nesto razumemo onda to i prihvatamo i samim prihvatanjem ne dozvoljavamo da na nas utice na nezeljen nacin. Strah je jaka emocija koju imaju i zivotinje, reakcija organizma na strah se odvija preko autonomnog nervnog sistema i ima zadatak da pripremi organizam na akciju koja podrazumeva borbu ili bezanje. Kod coveka je situacija komplikovanija jer strah nije povezan samo sa neposrednom zivotnom opasnoscu vec I sa drugim aspektima, socijalnim,licnim egzistencijalnim itd. Takodje, ono sto nas razlikuje od zivotinja je nas veliki mozak u kome su smestene intelektualne I druge slozene funkcije pa razne emocije kao I strah mogu obradom na intelektualnom i emocionalnom planu (vrlo cesto u sferi  nesvesnog) da poprime sasvim druge dimenzije a onda se sve nepotrebno komplikuje. Upravo o tome govori ovaj esej.

​

Kada strah postane prekomeran i iracionalan vodi razvoju poremecaja koji nas sputavaju, onesposobljavaju, cine nas slabim i bespomocnim.

​

Stanja straha, prema zapadnoj medicini, mogu se klasifikovati na sledeci nacin:

​

• Opste stanje straha

• Napadi panike

• Opsesivni poremecaji

• Posttraumaticna stanja straha

• Socijalne fobije

• Specijalne fobije

 

Svako od navedenih stanja ima svoje posebne karakteristike ali svima je zajednicko prekomerno i iracionalno dozivljavanje brige i straha.

Zadrzacu se na prva dva gore pomenuta stanja.

​

OPSTE STANJE STRAHA (ANKSIOZNOST)

​

Njegova osnovna karakteristika je prekomerna, nekontrolisana zabrinutost za svakodnevicu. Ta stalna, prekomerna briga ometa normalno, svakodnevno funkcionisanje i moze dovesti do telesnih simptoma. Opste stanje straha moze biti udruzeno sa drugim vidovima anksioznosti, sa depresijom ili sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci.

Takodje bitna karakteristika je da se vrlo tesko pouzdano dijagnostikuje jer nisu prisutni dramaticni simptomi kao sto je slucaj kod npr. napada panike.

O “opstem stanju straha” govorimo kada u duzem vremenskom period (najmanje 6 meseci) dominiraju dani sa preteranom zabrinutoscu u odnosu na one u kojima ista izostaje. U telesne simptome spadaju:

​

• misicna napetost

• znojenje

• mucnina

• hladne i vlazne sake

• otezano gutanje (osecaj “knedle” u grlu)

• prestrasenost, strasljivost

• gastrointestinalna neprijatnost ili proliv

• razdrazljivost, nervoza

• umor

• poremecaji sna

 

Treba istaci da je osoba koja ima gore pomenute simptome, u vecoj ili manjoj meri predisponirana i za druge problem e na psihickom planu, sto je uslovljeno zivotnim okolnostima, stresovima i tome slicno. Zato je vazno da se blagovremeno reaguje vec kod prepoznavanja ovakvog stanja.

 

NAPADI  PANIKE

 

Napad panike se definise kao iznenadni napad intenzivnog straha i nelagodnosti koji u toku 10-ak minuta dostizu kulminaciju a praceni su sa najmanje 4 simptoma od dole nabrojanih:

​

• osecaj neposredne, bliske opasnosti I nesrece (onesvescivanje, smrt..)

• izrazita potreba za izbegavanjem I bezanjem

• palpitacije (“lupanje” srca, osecaj pulziranja u grudnom kosu i/ili u glavi)

• preznojavanje

• drhtavica

• “kratak” dah i ubrzano disanje sa osecajem stegnutosti, blokiranosti u grlu ili grudnom kosu

• osecaj gusenja

• bolovi ili nelagodnost u grudima

• mucnina ili neprijatan osecaj u trbuhu

• nesvestica, omamljenost

• osecaj kao da su stvari u spoljnom svetu nestvarne, osecaj depersonalizacije

• strah od gubitka kontrole nad samim sobom, strah da se ne “poludi”

• strah od smrti

• svrab

• hladnoca ili talasi topline

 

Panicni poremecaj dijagnostikuje se kada je osoba pretrpela najmanje dva neocekivana napada panike, posle cega je usledilo najmanje  mesec dana zabrinutosti I bojazni da bi moglo doci do sledeceg napada. Osobe koje boluju od napada panike sklone su njima u odredjenim, specificnim situacijama.

​

Ucestalost i tezina napada varira od osobe do osobe. Jedni mogu da imaju ceste, umereno teske napade nedeljama, drugi redje ali sa vrlo teskom klinickom slikom.

​

Statisticki podaci za SAD govore da napadi panike pogadjaju oko 2,4 miliona odraslih u Americi (nesto manje od 1% populacije), pri cemu su zene duplo vise zastupljene od muskaraca.

​

Dolazimo do glavnog pitanja: zasto strah postaje prekomeran, iracionalan i sta je patofizioloski mehanizam panicnog napada.

Da bih ovo objasnio pozvacu u pomoc  akupunkturnu teoriju (naravno, osvedocenu u praksi). Akupunktura se bavi energetskim stanjem organizma i predstavljena je veoma slozenim sistemom koji organizam sagledava kao celinu. Naime, kod ODREDJENOG energetskog problema dolazi do razvoja ODREDJENIH simptoma, kako telesnih tako i psihickih. To znaci da neko, zbog svog energetskog stanja, ima sanse da razvije i neku prekomernu, prenaglasenu emociju kao sto je strah, ali i tuga, bes, radost, zabrinutost, stid, osecaj krivice itd. Sto energetski problem duze traje takva prenaglasena emocija se dublje ukorenjuje I poprima vece razmere.

​

A onda na scenu stupa deo nervnog sistema koji se zove autonomni ili vegetativni nervni sistem. To je deo nervnog sistema koji regulise rad organa i funkcija izvan nase volje. On ima ulogu u odrzavanju ravnoteze i stabilnosti unutar organizma (homeostaza). U stanjima stresa, pod uticajem ovog sistema, dolazi do naglih promena u organizmu kao sto je ubrzanje  srcanog rada, ubrzano disanje, preznojavanje, bledilo, prosirenost zenica. Vec sam rekao da autonomni nervni sistem imaju i zivotinje i da, u stanjima stresa-straha, priprema organizam za reakciju-borbu ili bezanje. Ono sto coveka razlikuje od zivotinja je razvoj mladjih struktura kore velikog mozga sto je vodilo razvoju svesti, misljenja i intelekta.

​

Za savremenog coveka stres ne mora da bude neposredna zivotna opasnost kao sto je to slucaj kod zivotinja. To moze biti svadja, ruzna rec, strah od kritike roditelja ili nastavnika, gubitak posla, neuspeh u bilo kojoj sferi zivota… i mnoge, mnoge druge stvari. U takvim situacijama moze doci do razvoja simptoma kao sto su vec pomenuti: lupanje srca, mucnina, preznojavanje, osecaj nedostatka vazduha… To su sve efekti nadrazaja autonomnog nervnog sistema koji je utoliko reaktivniji (sklon preteranom podrazaju) sto je osoba mladja. Kad se jednom desi takva  neprijatna reakcija postoji mogucnost da nasa svest dalje razvije dodatni strah od ponavljanja takvog dogadjaja i time doprinese upravo njihovom cescem javljanju. Takav nacin reagovanja se ukorenjuje u nasem centralnom nervnom sistemu, kako u svesti tako i podsvesno, a tada i razmisljanje o tome moze proizvesti strah nastanak neprijatnih simptoma koji se opisuju kao napad panike. To se, naravno, ne dogadja kod svakoga ko se suoci sa strahom, vec kod onih predisponiranih tj. kako to akupunkturna medicina objasnjava, kod osoba koje imaju energetske probleme  iz kojih takva reakcija organizma moze proisteci.

​

Pritom, realno, ne postoji nikakva opasnost od stanja kojih se pogodjene osobe najvise plase kao sto je smrtni ishod, ali onaj ko dozivljava napad panike to ne moze realno da sagleda jer su simptomi krajnje dramaticni. I tako se stvara zacarani krug straha, zabrinutosti i neadekvatnog funkcionisanja u svakodnevnom zivotu.

​

Ono sto bih istakao kao zanimljivost u mom dosadasnjem radu sa pacijentima koji imaju ovakve simptome je sledece: posto dosta vremena posvecujem pojasnjavanju stanja i edukaciji pacijenta primetio sam da je objasnjenje situacije oko napada panike uvek izazivalo jako pozitivne efekte na psihu pacijenta. Jedna pacijentkinja koja je u trenutku lecenja imala oko 30 godina izjavila je da joj je zao sto joj neko to nije objasnio kad je imala 17.  To je krajnje logicno jer se jasnim i argumentovanim uvidom u  stanje trenutno menja odnos prema sopstvenom zdravlju u smislu optimizma, pozitivne perecepcije i stava prema terapijskom procesu.