ENERGETSKA STANJA ORGANIZMA
Verujem da se svima nama desava, bez obzira na starost i zdravstveno stanje, da se povremeno suocimo sa naizgled neocekivanim promenama opsteg stanja organizma (tacnije subjektivnim osecajem samih sebe), pa osetimo umor, malaksalost, bezvoljnost, iscrpljenost, promenu raspolozenja, nesanicu… Nasuprot tome, vec sledeceg jutra se budimo raspolozeni, puni volje, sa osecajem fizicke snage, ispunjenosti, zadovoljstva… i cesto znamo da kazemo: “danas mi je energija na nuli”, kao i “osecam da sam pun energije”.
​
Takvim promenama subjektivnog dozivljaja obicno ne pridajemo mnogo znacaja jer znamo da se radi o varijacijama na dnevnom nivou, povezujemo to sa stresom, promenom vremenskih prilika, neprospavanom noci, neredovnom ili prekomernom ishranom...
Problem nastane kada u duzem vremenskom periodu osecamo da se nasa energija ne popravlja, da umor i neraspolozenje postaju svakodnevni, da se tome pridruzuju neki neodredjeni simptomi poput nesanice, glavobolja, gubitka koncentracije, nervoze, prenaglasenih emocija, zabrinutosti i preteranog razmisljanja, frustracija, anksioznosti, poremecaja u varenju hrane u smislu gorusice, nadutosti, neredovne stolice, osecaja teskobe u grudima, pojave bolova u raznim delovima tela, alergija, lupanja srca, preteranog znojenja… i ko zna cega jos.
​
Odlazak lekaru, radi provere o cemu se tu radi, najcesce rezultira pregledom i nizom dijagnostickih pretraga da bi se na kraju konstatovalo da je “sve u redu”, da ne postoji nista sto bi trebalo da izazove vecu zabrinutost. Dobije se po koji lek radi ublazavanja simptoma i tu se prica zavrsava.
​
Ustvari, ne zavrsava se. Cesto tada tek pocinje. Jer takvo psiho-fizicko stanje nastavlja da traje. Ne osecamo se dobro iako nam je receno da nema zapaljenja, tumora, autoimunih bolesti… Cinjenica da su nam svi rezultati dobri postaje slaba uteha. Sta onda radimo? Promenimo lekara. Pa jos jednog, ako treba. A sumnja i strah se polako uvlace pod kozu. Jer i na drugim mestima dobijamo slicna misljenja. Pocinjemo da sumnjamo i u sebe. Pocinju i clanovi porodice da sumnjaju. Hajde da odemo i kod psihijatra! I dok trepnes okom, eto sedativa, anksiolitika i antidepresiva. Puna saka lekova od kojih bi trebalo da nam bude bolje. A da li je?
​
Ovde sam opisao jedan scenario mogucih desavanja koji sam relativno cesto sretao u svojoj praksi. Uglavnom je bilo reci o mladim ljudima i o njihovom nemirenju sa takvim stanjem koje onemogucava normalan zivot.
​
O cemu se ovde zapravo radi?
​
Dugotrajan stres, nepravilna ishrana, staticnost, preterani rad i nedostatak sna i odmora, izlozenost ekstremnim vremenskim uslovima, prelezana bolest, karakterne osobine, nasledni cinioci, socijalne specificnosti i jos mnogo drugih faktora , u stanju su da uticu na nase zdravlje i da ga poremete. U pocetnom periodu, koji moze dugo da traje, godinama pa i decenijama, javljanju se neki od gore nabrojanih simptoma kao izraz promena na FUNKCIONALNOM nivou. To konkretno znaci da je doslo do nepravilnosti u funkcionisanju nekog organa ili sistema bez promene na organskom, hormonalnom, biohemijskom nivou, pa se takve nepravilnosti u tom periodu ne mogu tacno dijagnostikovati (laboratorijske analize su u granicama normale, razna snimanja pokazuju da je anatomija organizma u “ispravnom stanju”). To je, na neki nacin, “prazan prostor” za postavljanje bilo kakve dijagnoze od strane zapadne, zvanicne medicine i ona tu moze delovati samo simptomatski, ublazavajuci pojedine simptome, ne resavajuci sustinu problema.
​
A SUSTINA takvih, funkcionalnih smetnji, i citavog niza neprijatnih simptoma jeste narusena ENERGETSKA RAVNOTEZA ORGANIZMA, poremecaj ENERGETSKOG STANJA, ENERGETSKI DIZBALANS usled delovanja patoloskih faktora i nemogucnosti naseg organizma da to dejstvo ponisti i sacuva ravnotezu. Dakle, svaki simptom predstavlja na neki nacin znak da organizam nije u ravnotezi, ujedno predstavljajuci SIGNAL, alarm, zvono za uzbunu da nesto nije u redu. Isti taj simptom, u akupunkturnoj medicini, predstavlja i dragoceni PUTOKAZ za utvrdjivanje prirode ENERGETSKOG DIZBALANSA koji lezi u osnovi takvog poremecaja.
PRIMER: GLAVOBOLJE
​
Da bih ovu, prilicno komplikovanu, a po mojim shvatanjima krajnje zivotnu i logicnu materiju pojasnio onima koji nemaju mnogo informacija o kineskoj i medicini uopste, iskoristicu primer glavobolja. Tacnije, pokusacu da objasnim kako akupunkturna medicina pristupa dijagnozi i lecenju glavobolja.
​
Kada neko ima jaku glavobolju koja duze traje ili se cesto ponavlja, normalno je da ce se javiti lekaru. Obavice se razna ispitivanja koja imaju za cilj da otkriju njen uzrok. Iskljucice se anemija, povisen krvni pritisak, upala sinusa, neuroloskim pregledom i specificnim dijagnostikama tumori mozga, anomalije krvnih sudova itd. Postavice se dijagnoza migrenozne, neuralgicne ili simptomatske glavobolje kojima se ne zna tacan uzrok i pokusace se raznim lekovima i medicinskim sredstvima kao sto su analgetici, sedativi i suplementi da se smanji njihova ucestalost i intenzitet. Pri tome, glavobolje obicno ne iscezavaju, vrlo cesto se doze lekova povecavaju ili se isti menjaju u nadi da ce neki lek pomoci.
​
Odgovor na pitanje zasto akupunkturna medicina pomaze kod najtezih glavobolja (ukljucujuci i migrene i klaster-glavobolje) lezi u detekciji ENERGETSKOG SINDROMA koji se nalazi u osnovi dizbalansa kod koga takva glavobolja predstavlja najizrazeniju i najtezu manifestaciju. Tretmanom energetskog dizbalansa glavobolja se ublazava ili nestaje.
​
Da bi se postavila dijagnoza poremecaja energetskog stanja koji za POSLEDICU ima jaku glavobolju potrebno je odgovoriti na mnogo pitanja koja se odnose kako na samu glavobolju i njene osobine, tako i na organizam u celini, sve njegove organske i mentalne funkcije. Neka od pitanja koja se odnose direktno na specificnosti vezane za glavobolju su sledeca: kakav je karakter bola, da li je pracena tupim, probadajucim ili pulzirajucim bolom, ili je u pitanju tzv. tenziona glavobolja kod koje pacijent navodi da ce mu glava bukvalno puci; da li je pacijentu lakse ako u napadu bolova legne, zamraci sobu i izoluje se, ili je lakse podnosi ako hoda ili podigne uzglavlje; da li se javlja u ceonom, slepoocnom, temenom ili potiljacnom predelu ili mozda zahvata celu glavu; da li je glava teska, da li se magli vid; da li se glavobolja javlja od ranog jutra, da li budi iz sna ili se pojacava kako dan odmice; da li se javlja cesce preko radne nedelje ili vikendom kada se telo i psiha opuste; da li se javlja u jednoj polovini glave i u kojoj; da li je povezana sa menstruacijom,da li je cesca u predmenstrualnom periodu i na pocetku ciklusa ili na kraju menstrualnog krvarenja; da li ima veze sa uzimanjem hrane i upotrebom nekih odredjenih namirnica; da li je povezana sa stresom, nespavanjem ili meteoroloskim faktorima; da li ima vise vrsta glavobolje kod iste osobe… To su, ukratko, samo neka od pitanja na koja je potrebno dati odgovor da bi se krenulo ka postavljanju tacne dijagnoze energetskog sindroma. Dve razlicite osobe sa slicnom npr. migrenoznom glavoboljom ne moraju imati (i najcesce nemaju) isti energetski problem pa ce stoga i terapija za naizgled iste simptome biti znacajno razlicita od osobe do osobe.
​
Kada se upoznamo sa osobinama glavobolje, potrebno je upoznati se sa osobinama pacijenta. Pitanja se tada odnose na sve fizioloske funkcije, koje ukljucuju i san i njegove poremecaje, dominantne emocije i mentalne procese, funkcije sistema i organa kao sto su disajna, kardiovaskularna, digestivna, urogenitalna, neuroloska, lokomotorna. Razlog je logican: energetski dizbalans utice na ceo organizam, a cesto i ne primecujemo da su nam i druge funkcije “u problemu”. Ukratko, uzima se detaljna anamneza da bi se dobilo sto vise podataka i da bi se oni, kao kockice mozaika, smestile u jednu logicnu, jasnu celinu koja predstavlja polaznu osnovu za postavljanje ENERGETSKE dijagnoze. A da bi smo najzad tu dijagnozu i definitivno postavili, potrebno je primeniti odredjene dijagnosticke postupke u okviru TKM od kojih bih samo pomenuo dijagnostiku jezika i puls-dijagnostiku. O vaznosti ovih dijagnostickih metoda govoricu na drugom mestu.
​
I tek pravilno postavljena, tacna dijagnoza energetskog stanja daje garanciju da glavobolja koja razara ili koja traje godinama i remeti svakodnevni zivot izazivajuci strah za sutrasnji dan, ima sanse da se ublazi i definitivno izleci.
​
Iz ove price trebalo bi da bude jasna i sustinska razlika izmedju zvanicne medicine i akupunkture. Dok je prva usmerena na SIMPTOM (u ovom primeru to je glavobolja), druga pronalazi njegov uzrok u ENERGETSKOM STANJU koje je do toga dovelo. Daljim rasclanjivanjem problema mozemo doci do FAKTORA koji su doveli tokom vremena do RAZVOJA takvog energetskog poremecaja i otkloniti one na koje se moze uticati (kao sto je npr. nepravilna ishrana, poremecaj bioritma, odnos prema stresnim situacijama), sto takodje moze doprineti uspesnosti lecenja i vrlo znacajnom razumevanju sopstvenog stanja od strane pacijenta.
Iz ovog sematskog prikaza jasno je da akupunktura ima svoje istaknuto mesto u prevenciji problema i njihovom lecenju u samom zacetku, ciljajuci na energetski poremecaj, upravo u periodu kada zvanicna medicina ima “prazan prostor”, dok jos nije u stanju da svojim metodama dijagnostike definise uzrok poremecenog zdravstvenog stanja. ZNAK PITANJA se odnosi na jako vaznu stvar: u danasnje vreme se sve manje prostora posvecuje zdravstvenom obrazovanju, kako dece, tako i starijih. Kada bi od ranog detinjstva ucili o faktorima koji mogu da ugroze zdravlje kao sto su nepravilna ishrana, nedostatak fizicke aktivnosti, nedovoljan san i odmor, mnogo bi smo, kao drustvo u celini, bili zdraviji i imali znacajno manje zdravstvenih problema.
​
Za mene je takodje logicna primena kombinacije razlicitih metoda lecenja (razlicitih pristupa u lecenju) kako bi se odredjeni zdravstveni problem sto uspesnije i brze sanirao. Kao specijalista anestezije u okviru koje se bavim terapijom bolnih stanja, znam koliko je pacijentu znacajno da se resi bola, istovremeno ga ne interesujuci koja metoda i koja medicina ce biti primenjena. Zato se nadam da ce u buducnosti “razne medicine” ici “rame uz rame” jedne sa drugima, da ce se iz svake iskoristiti ono najbolje, i da ce sve zajedno, ravnopravno, biti u sluzbi zdravlja.
​
Prica o energiji organizma i njenim poremecajima kao i njihova dijagnostika i lecenje predstavljaju centralnu temu akupunkturne medicine. Rec je o ogromnom broju energetskih sindroma za cije je prepoznavanje potrebno veliko znanje i iskustvo, ali i intuicija i talenat. Sta drugo i ocekivati od medicine koja se razvijala toliko hiljada godina! Da bih svojim pacijentima sto bolje predstavio sustinu i mehanizam delovanja akupunkture (a smatram da imaju pravo da znaju sto veci broj pojedinosti pre nego sto ce se odluciti za takav vid lecenja) vrlo cesto koristim jednostavan primer:
​
Zamislimo ledeni breg! Zbog specificne tezine leda, deo koji se nalazi ispod povrsine vode moze iznositi i do 90% ukupne mase. Tek se deseti deo ledene sante nalazi u zoni vidljivosti i opazanja. U cemu je ovde analogija?
Simptomi o kojima sam pricao u ovom tekstu, kao i mnogi drugi, predstavljeni su onim manjim, povrsinskim, vidljivim delom sante leda. Oni su signal, upozorenje, da se nesto desava u “mracnim” dubinama naseg bica.
​
Energetsko stanje je ono cemu odgovara veci deo ledenog brega, nevidljiv na prvi pogled jer se nalazi ispod povrsine, jer valja zaroniti u hladne, neistrazene dubine da bi se shvatila sustina problema koji se manifestuju simptomima.
Akupunkturna medicina se bavi i jednim i drugim. Bas iz cinjenice sto u razumevanju nekog zdravstvenog problema moze da istrazuje u dubljim slojevima njegovog postojanja, proizilazi njena uspesnost delovanja u mnogim situacijama koje su cesto okarakterisane kao neresive.
​
Korekcija energetskog stanja organizma, harmonizacija, dovodjenje u ravnotezu… ili kako god to nazvali… je sustinska karakteristika akupunkturne medicine. Time se ujedno vrsi PREVENCIJA tj. “lecenje pre pojave bolesti” kako stoji u jednom starom kineskom tekstu.
​
I, za kraj, nemojmo zaboraviti da je mocnom Titaniku probio trup upravo deo ledene sante koji se nalazio ispod povrsine, nacinivsi stetu koja je dovela do njegovog potonuca.