Dr IVAN GRGIC

​

 

Stanje koje se karakterise brojnim simptomima od kojih se osecaj fizickog premora, cesto udruzen sa odsustvom volje, najvise istice.

​

Najcesci simptomi na mentalnom planu:

​

• bezvoljnost

• napetost

• frustracija

• gubitak koncentracije

• promene raspolozenja

• nervoza

• nesanica

• depresija

 

Najcesci simptomi na fizickom planu:

​

• jutarnji premor posle sna

• tezina u nogama

• neodredjeni bolovi u krstima i nogama

• padovi energije u toku dana

• nadutost

• neredovna stolica

• glavobolje tupog karaktera bola

• zamagljen vid, jutarnji osecaj mamurluka, tesko budjenje

• tesko podnosenje i najmanjeg fizickog napora

 

U pocetku ne moraju svi ovi simptomi biti prisutni ali kako vreme odmice opste stanje moze da se pogorsava, tako da u jednom momentu postanemo svesni da nesto nije u redu. Obavljanje redovnih aktivnosti kao sto su svakodnevne obaveze, postaje tesko i mucno, ukljucujuci i one u kojima smo do pre izvesnog vremena uzivali i radovali im se.

​

Poseta lekaru okoncace se konstatacijom da je sve u redu, nakon sto se obave uobicajeni pregledi i laboratorijske analize. Preporucice se odmor i upotreba suplemenata kao sto su vitamini, minerali, imunomodulatori, ali ovo najcesce ne resava problem.

​

Pre bilo kakvog terapijskog postupka vazno je zapitati se kada su pocele prve tegobe i analizirati desavanja u blizoj ili daljoj proslosti koja su mogla biti uzrok takvog stanja. U toj analizi gotovo po pravilu dolazimo do zakljucka da je pojavi hronicnog premora prethodio znacajno dug period manje ili vise izrazenog stresa, briga, strahova, povecane fizicke aktivnosti ili intelektualne angazovanosti, nepravilnog bioritma sa nedostatkom sna i odmora, nepravilne i neredovne ishrane. Takodje i nedavno prelezana bolest moze rezultirati ovakvim stanjem.

​

Vec pocetkom leta 2020-e javljali su mi se pacijenti koji su prelezali koronu u prvom talasu epidemije (u prolece iste godine) sa simptomima koji su bili krajnje nespecificni od kojih su osecaj premora, bezvoljnosti i depresije bili  najizrazeniji (kasnije, u daljem toku epidemije, sa sve vecim brojem ljudi koji su navodili takve i slicne simptome, ovo stanje je dobilo i svoje medicinsko ime: “post-Covid sindrom”).

​

O cemu se ovde, zapravo, radi? Sta se to izdesavalo u organizmu za krace ili duze vreme, pa je od nekoga ko je imao snage, volje, raspolozenja... dovelo do toga da se mora uloziti mnogo vise napora da bi se odradilo nesto sto se ranije, ne tako davno, izvrsavalo sa lakocom i entuzijazmom?

​

Objasnjenje nam, krajnje precizno, daje akupunkturna medicina. Naime, svi nabrojani faktori (stres, prenaglasene emocije, povecana fizicka ili umna aktivnost, nedostatak sna, poremecaji ishrane, prelezane bolesti…) mogu nepovoljno uticati na ravnotezu odredjenih energetskih sistema naseg organizma i prouzrokovati njihov disbalans.

​

U zavisnosti koji faktor dominira u narusavanju te ravnoteze, doci ce do poremecaja u odredjenoj energetskoj sferi. Zatim je potrebno da takav energetski poremecaj bude prisutan krace ili duze vreme, nakon cega ce se, kada kompenzatorni mehanizmi organizma popuste, pojaviti simptomi kao sto je umor.

​

Pored toga sto sam naveo konkretne patoloske faktore, na ovom mestu cu upotrebiti i uproscena imena energetskih sindroma koje ti isti faktori, svojim delovanjem, imaju kao posledicu. To sam do sada izbegavao da ne bih uneo nepotrebnu zabunu kod citaoca.

​

Kada u akupunkturnoj medicini govorimo o telesnim organima kao sto su jetra, pluca, srce, bubrezi, slezina i ostalo, u sustini se misli na energetski aspekt njihovih funkcija koje se ne poklapaju sa gradjom i funkcijama koje vaze u sklopu medicine koju mi zapadnjaci poznajemo. Svakoj radnji, svakoj funkciji potrebna je energija. Ne samo u smislu goriva  kao supstance (hrana) iz koje dobijamo kalorije. Ovde je energija mnogo suptilniji pojam koga smo najcesce svesni u svakodnevnom zivotu ali koji se ne moze dokazati i izmeriti. A to je nepremostiva prepreka za zapadnu medicinu i nauku uopste.

​

Upravo na primeru sindroma hronicnog umora moze se lako razumeti ovo o cemu govorim. Osoba koja oseca umor, iscrpljenost, moze da ima sasvim regularan unos hrane i energije. Dakle, ona ne pati zbog smanjenog unosenja materija koje organizam koristi kao gorivo. Ali ipak oseca umor,  koji se vrlo cesto opisuje od strane samog pacijenta kao “stanje bez energije”. Sta to konkretno znaci? Energija, u ovom slucaju, nije prost pojam koji oznacava nas kalorijski unos putem hrane i pica, vec mnogo suptilniji i komplikovaniji, koji na specifican nacin izucava akupunkturna medicina i na cemu se zasniva istocnjacka filozofija. Enrgetske poremecaje koje teoretski i prakticno tretira akupunkturna i generalno kineska medicina (fitoterapija, Qi Gong…) nemoguce je naucno dokazati, oni se moraju jednostavno razumeti, sto nekada nije lako ni za lekara akupunkturologa a pogotovo ne za pacijente.

​

Upravo sam opisao jednu od fundamentalnih razlika izmedju zapadne i tradicionalne kineske  medicine. TKM jeste narodna medicina ali ni malo nije lisena nauke, kao sto vladaju predrasude kod vecine ljudi. Cak obrnuto. TKM je u isto vreme i filozofija i nauka (za razliku od zapadne medicine cija bi se filozofija u danasnje vreme mogla opisati dvema recima: dehumanizacija i biznis).

Na konkretnom primeru to izgleda otprilike ovako: ako kazem da je energija srca ili jetre u deficitu ili ekscesu to niposto ne znaci da pacijent treba momentalno da ode kod kardiologa ili hepatologa i da proverava stanje ovih organa. U pitanju je poremecaj u tom suptilnom, prefinjenom energetskom aspektu koji se ne da meriti instrumentima i laboratorijskim analizama.

Kao ilustraciju svega recenog dacu konkretan primer.

​

Energiju bubrega mogu da oslabe sledeci patoloski faktori: preterana fizicka aktivnost, nedostatak sna, nepravilna ishrana, preterana seksualna aktivnost kod muskaraca, cesti abortusi ili porodjaji kod zena. Od patoloskih faktora koji deluju na mentalnom planu jedan je izuzetno mocan da narusi energiju bubrega i dovede do njenog deficita. To je preterana emocija straha koja deluje u duzem vremenskom periodu.

​

A kada je energija bubrega u problemu, nastaju simptomi kao sto su: bolovi u krstima i kolenima, hladni ekstremiteti, nedostatak apetita, osecaj umora, bezvoljnost, nedostatak inicijative, zaboravnost, pad koncentracije, umanjena sposobnost ucenja, poremecaji sna (narocito cesto budjenje tokom noci), poremecaji u seksualnoj sferi, poremecaji menstrualnog ciklusa, otezana eliminacija stolice…

​

Celu pricu oko epidemije korone, od samog pocetka, pratio je strah, umnogome iniciran od strane medija i upravo onih koji su bili odgovorni za zdravlje populacije i borbu protiv epidemije. Ljudi su bili uplaseni i zabrinuti kako za svoj, tako i za zivote svojih bliznjih. Prenaglasena briga i strah su dominantno uticali na razvoj i oblik bolesti kod onih koji su se razboljevali. Ali i na opste stanje onog dela populacije koja se nije suocila sa bolescu. Bolest se manifestovala u najrazornijem obliku kod ljudi koji su bili vec u energetskom problemu ili imali takvu energetsku predispoziciju. Upravo zbog toga sto je dobar broj tih pacijenata, iz ugla nase medicine, bio fizicki zdrav, strah i panika su se dodatno uvukli u svest stanovnistva pred spoznajom da tezak oblik bolesti moze da pogodi svakoga.

​

Nije samo energetsko stanje bubrega odgovorno za hronicni premor ili za razboljevanje i teske oblike bolesti. I drugi brojni energetski aspekti imaju potencijal da uticu na nase stanje i da proizvode simptome. Iz tih razloga bilo bi korisno da imamo makar osnovne informacije iz oblasti energetske medicine i filozofije istoka, jer bi tada mogli uspesnije da prepoznajemo svoje zdravstvene probleme i da naucimo da delujemo preventivno (v. tekst “O zdravlju”) kada su ti problemi jos uvek na energetskom-funkcionalnom nivou.

​

Dakle, preciznom dijagnozom energetskog sindroma i adekvatnom akupunkturnom terapijom u skladu sa energetskim poremecajem mozemo uspesno eliminisati osecaj umora.

​

Ono sto je vazno napomenuti je da njegovim lecenjem ne resavamo samo umor kao simptom vec energetski poremecaj koji moze (ako se ne resava) u blizoj ili daljoj buducnosti da izazove druge, cesto daleko ozbiljnije zdravstvene probleme.

​

Akupunkturno lecenje sindroma hronicnog umora uklapa se u jedno od osnovnih nacela kineske medicine, a to je “lecenje pre pojave bolesti”.

​

Podrazumeva se da uz akupunkturno lecenje ovog sindroma idu analiza i definisanje uzroka koji su do njega doveli, njihovo uklanjanje, kao i odgovarajuca korekcija zivotnih navika.

​

​

​