Dr IVAN GRGIC

​

 

1. Akupunktura je bolna/bezbolna

2. Akupunktura pomaze samo kod bolova

3. Akupunktura je sablonska i shematizovana medicina za pojedina stanja i simptome

4. Akupunktura moze samo da koristi, ne moze da steti

5. Potrebno je verovati u akupunkturu da bipomogla

6. Akupunktura ne moze da mi pomogne ako sam vernik

 

 

1. AKUPUNKTURA JE BOLNA/AKUPUNKTURA JE BEZBOLNA

 

Pogresno je i jedno i drugo. I tacno je i jedno i drugo.

​

Jedno od najcescih pitanja koje pacijenti postavljaju pre nego sto se odluce za ovaj nacin lecenja ili prevencije je ‘’da li to boli?”.

 

Ako ste procitali tekst o akupunkturi kao informacionoj tehnologiji shvatili ste da nadrazajem akupunkturnih tacaka prenosimo organizmu nekakvu informaciju. Taj nadrazaj u praksi najcesce se postize upotrebom igala, pritiskom i masiranjem akupunkturnih tacaka i zona, primenom laserskog snopa ili upotrebom toplote. Da bi informacija koju zelimo da prosledimo bila delotvorna taj nadrazaj treba da se oseti na odgovarajuci nacin.

​

Najcesce senzacije, koje pacijent dozivljava prilikom plasiranja akupunkturne igle u predeo akupunkturne tacke, uglavnom se svode na osecaj kratkotrajnog neznatnog bola, koji prolazi za nekoliko sekundi, a posle koga sledi osecaj blagog trnjenja, zatezanja, prisustva stranog tela na povrsini koze ili svraba. Nakon postavljanja igala u akupunkturne tacke sledi druga faza terapijskog postupka u kojoj pacijent po pravilu ulazi u prijatno stanje opustenosti, i neretko, zadrema ili zaspi.

 

Osecaj intenzivnog bola “rezervisan” je najcesce za  one pacijente koji imaju strah od igala, od samog bola ili generalno strah od nepoznatog. Namerno ne upotrebljavam termine “visok i nizak prag bola” jer previse asociraju na fizicku velicinu i meru. Nasuprot tome, u slucaju akupunkture kod koje je trauma gotovo neznatna,  bol je prvenstveno subjektivan fenomen u cijem nastanku i dozivljaju ucestvuje mnogo faktora, pre svega psiholoskih.

​

S toga, na prihvatanje i podnosenje akupunkturne terapije imaju odlucujuci uticaj  psiholoski faktori, motivisanost pacijenta, njegovo prethodno znanje ili iskustvo u vezi akupunkture, sam pristup terapeuta, njegovo iskustvo i vestina, atmosfera ambijenta u kome se sprovodi terapija, adekvatan pribor. Cinjenica je da akupunkturu moze podneti svako, cak i mala deca.

 

Jedan isti pacijent moze ispoljiti sasvim razlicitu reakciju na ubod akupunkturnom iglom. Cesto se desava da se na pocetku lecenja pacijent uopste ne zali na bolnost uboda dok kasnije, posle nekog broja terapija, pocinje da se mrsti ili negoduje. Naravno, radi se o psiholoskim faktorima. Pacijent koji  dolazi zbog jakih bolova izuzetno je motivisan za lecenje i akupunkturna trauma ne predstavlja problem u pocetku. Kako se njegove tegobe smanjuju i kako se njegovo zdravstveno stanje poboljsava, ponavljane terapije mogu postati opterecenje. Terapeut treba to da objasni pacijentu ukoliko smatra da je potrebno nastaviti terapije. Takodje treba da prilagodi tehniku, intenzitet i dinamiku terapija novonastalim uslovima, u korist nastavka lecenja.

 

Nekada se desava da pacijent na terapiju dodje nakon nekog veceg stresa, neprospavane noci, u losem raspolozenju ili u stanju fizickog umora. U takvim situacijama treba razmotriti svrsishodnost i delotvornost terapije, po potrebi je cak i odloziti za drugu priliku, jer tada, izmedju ostalog, i dozivljaj akupunkture moze biti drugaciji od strane pacijenta u smislu pojacane bolne osetljivosti.

 

Vec iz opisa ovih situacija nadam se da je prilicno jasno koliko je u celom postupku  bitan pristup, procena i ucesce terapeuta. Vec iz razgovora sa pacijentom, koji prethodi bilo kakvom terapijskom postupku, terapeut moze steci neophodan uvid u njegov opsti senzibilitet. Akupunkturni pregled ce dodatno pruziti jos potrebnih podataka  koji ce terapeuta usmeriti ka optimalnom nacinu na koji ce sprovesti terapiju.

 

2. AKUPUNKTURA POMAZE SAMO KOD BOLOVA

 

Krajnje netacno.

​

Opet cu kratko podsetiti da je akupunktura energetska medicina. To konkretno znaci da akupunkturom mozemo vrsiti uticaj ne samo na fizicke nego i na duhovne i emocionalne aspekte. Drugim recima na sve tri dimenzije “svetog trojstva”: duh, dusu i telo. Nije nikakva tajna da akupunktura moze popraviti raspolozenje, poboljsati koncentraciju, paznju i snagu volje, smanjiti strah i zabrinutost, umanjiti tugu i bes, regulisati san… 

​

Zasto je u zapadnom svetu jos i danas  ukorenjena predrasuda da akupunktura pomaze samo kod bolova? Tome ima vise razloga. Jedan od glavnih je taj sto je primarna fascinacija prvih entuzijasta koji su sirili akupunkturu na zapadno tlo, upravo bila sposobnost terapije da ublazi ili odstrani bol na nacin koji se spektakularno razlikuje od nacina na koji to radi zapadna medicina. Drugi vazan razlog proizilazi iz cinjenice da je akupunkturna teorija  izuzetno komplikovana i da je ulazenje u  njene “tajne” zahtevan i vremenski dug proces, pa je potreba za pojednostavljenjem (koja cesto proistekne iz neznanja) prevladala nad stvarnim  mogucnostima i performansama kineske medicine. Od znacajnih faktora koji sprecavaju ulazak akupunkture na “velika vrata” pomenucu i potrosacki konzumerizam savremenog coveka gde tradicija i zdrava logika nemaju gotovo nikakve sanse na trzistu pred biznisom, monopolom i medijskom manipulacijom.

​

Tehnicka rascepkanost savremene medicine na uske oblasti, koje izucava  izdeljena na veliki broj specijalnosti, takodje utice na formiranje slicnog pristupa i kada je akupunktura u pitanju. Specijalisti fizikalne medicine npr., kada se bave i akupunkturom, uglavnom se ogranice na podrucje delovanja u okviru svoje specijalizacije, propustajuci sansu da udju u mnogo slozenije teme i sire mogucnosti koje akupunkturna medicina moze ponuditi. I takvih primera je puno.

​

Ali da zakljucim: akupunkturom, preciznije njenim dubljim, temeljnijim pristupom, deluje se na energetsko stanje organizma. Delovanjem na tim nivoima vrsi se uticaj na sve aspekte naseg bica koji ukljucuju kako telesni tako i duhovni i emocionalni nivo pa je ovom medicinom moguce vrsiti uticaj i leciti ne samo bolna stanja vec i razne druge poremecaje kao sto su hronicne bolesti, funkcionalne smetnje organa i sistema, psihicki poremecaji u odredjenim fazama… Takodje je moguce poboljsavati funkcije koje su ostecene ili su u opadanju, u slucajevima starosti, bolesti, povreda ili cak poremecaja u razvoju. Napominjem da u nekim slucajevima akupunkturna terapija moze da bude jedina i dovoljna medicina za krajnje zadovoljavajuce efekte, dok u drugim predstavlja dodatnu terapiju koja podrzava, podstice i ubrzava tokove lecenja  i oporavka.

​

Kada su prevencija bolesti i ocuvanje zdravlja  u pitanju, akupunktura, u poredjenju sa drugim nacinima, ima mozda i najmocnije dejstvo na nas organizam.

 

 

3. AKUPUNKTURA JE SABLONSKA TERAPIJA ZA POJEDINE SIMPTOME I STANJA

 

 

Ovaj vid predrasude zastupljen je kako kod pacijenata tako i kod mladih lekara koji tek pocinju da se bave akupunkturom.

 

Nebrojeno puta su mi pacijenti postavljali pitanja poput: “Doktore, ima li neka tacka da me prestane glava, da ne jedem slatkise, da spavam?”…itd. Kada bi akupunktura tako funkcionisala sve bi bilo prosto i njome bi  svako mogao da se bavi. Za jednu bolest koristile bi se odredjene akupunkturne tacke, za drugu neke druge. Naravno, prica je kudikamo komplikovanija. Ilustrovacu ovu problematiku primerom migrenozne glavobolje. Pacijent koji ima simptomatologiju migrene ima pravo da ima jedan od mnogobrojnih energetskih sindroma koji dovode do iste. Sustina je da terapeut mora da dijagnostikuje energetski disbalans kod konkretnog pacijenta da bi ga uspesno lecio i otklonio simptome. Dijagnostika samog energetskog problema moze biti vrlo slozena jer se cesto radi o kombinaciji energetskih poremecaja, pa sve to zahteva veliko znanje, iskustvo i kreativnost samog terapeuta. Pod kreativnoscu podrazumevam sposobnost  povezivanja anamnestickih podataka i objektivnog nalaza u celinu koja ce dati dijagnosticko resenje i otvoriti put ka terapijskom uspehu.

​

Sva ta komplikovanost postavljanja akupunkturne dijagnoze, neophodnost uzimanja u obzir mnogih parametara vezanih za konkretnu zdravstvenu problematiku, njihovo kombinovanje i uklapanje u logicki sistem, imaju neprocenjivu korist po samog pacijenta: ako se akupunkturna dijagnoza pravilno postavi i na osnovu nje sprovede odgovarajuca, prava terapija, njeni efekti se veoma brzo manifestuju poboljsanjem pacijentovog stanja sto akupunkturu cini krajnje POSTENOM medicinom.

 

Zakljucak ovog poglavlja mogao bi da bude: koriscenje terapijskih sablona (sto predstavlja nizi nivo akupunkturne terapije) znacajno smanjuje verovatnocu i stepen uspesnosti akupunkturne terapije. Ili da se vratim na primer migrene: terapeut koji svim pacijentima daje istu terapiju moze imati uspesnost od oko 20 %. Lekar koji moze dijagnostikovati kod svakog pacijenta njegov energetski problem moze imati uspesnost od 100 % (to znaci da ce svaki pacijent dobiti terapiju koja je za njega “ona prava”. Ili, drugim recima, od 10 pacijenata koji imaju slicne simptome vezane za migrenu, moguce je da ce svih 10 dobiti razlicitu terapiju). Individualni pristup sa postavljanjem tacne dijagnoze energetskog sindroma obezbedjuje brz i pozitivan odgovor organizma na terapiju i u samom startu otklanja sumnje pacijenta u njenu uspesnost.

 

 

4. AKUPUNKTURA MOZE SAMO DA KORISTI, NE MOZE DA STETI

 

Ovo je tacno ali samo u teoriji. U praksi  nazalost nije, pa sam i ovo tvrdjenje svrstao pod predrasudu vezanu za akupunkturu. Stetno dejstvo akupunkture moze biti posledica brojnih uzroka. Upotreba nesterilnih igala sa pojavom  infekcije ili prenosenjem zaraznih bolesti, nestrucna punkcija potencijalno opasnih akupunkturnih tacaka sa povredama unutrasnjih organa spadaju u izuzetno retke komplikacije. Pojava krvnih podliva (hematoma) na mestu punkcije je krajnje bezazlena.

 

Bol prilikom punkcije i gore  navedeno su najcesci predmeti razmisljanja i bojazni od strane pacijenata. Medjutim, najcesca stetnost akupunkture dolazi zbog nepostavljanja prave dijagnoze i samim tim sprovodjenja pogresne terapije. U takvim slucajevima najcesce ne dolazi do ocekivanog poboljsanja stanja nakon terapije a u nekim situacijama moze doci i do pogorsanja. Mozda i najveca steta nastaje zbog cinjenice da  pacijent gubi poverenje u medicinu koja je mogla da mu pomogne.

 

Dacu opet konkretan primer. Kada se akupunkturom tretira bronhijalna astma najpre treba postaviti ispravnu dijagnozu energetskog poremecaja ili vise njih koji ucestvuju u simptomima astme. Postavljanje pogresne dijagnoze uzrokuje i pogresnu terapiju sto cesto dovede do nezeljenih reakcija sve do pojave neocekivanih astmaticnih napada.

 

Glavni razlog tome je sto se u odredjenim slucajevima dijagnoza jako tesko postavlja, narocito kada postoji vise energetskih poremecaja u isto vreme. Medjutim, za iskusnog terapeuta, jedna takva greska moze biti od velike dijagnosticke koristi jer moze da ga usmeri ka postavljanju tacne dijagnoze poremecaja.

 

5. U AKUPUNKTURU MORAM DA VERUJEM DA BI MI POMOGLA

 

Naravno, ovo nije tacno.

​

Akupunkturna medicina se u pocecima svog  nastajanja verovatno radjala iz krajnje jednostavnih uvida i shvatanja. Medjutim, vremenom je rasla i tokom hijada godina izrasla u krajnje slozen i komplikovan, a u isto vreme logican koncept i sistem, filozofski i strukturalno zaokruzen i kompletan, u isto vreme otvoren kako za istrazivanja i nova saznanja, tako i za integraciju sa ostalim sistemima ukljucujuci i zapadnu medicinu.

  

Ono sto je posebno odlikuje je to da se na vrlo specifican, jedinstven i dinamican nacin, bazira na prirodnim zakonima i pojavama. Covek je deo makrokosmosa, sam po sebi mikrokosmos i ponasa se i sam prema tim zakonima i filozofskim obrascima. Dakle, akupunktura ne pociva na izmisljenim stvarima i necijim fikcijama. Mozda se do fundamenata koji cine okosnicu koncepta doslo razmisljanjem, zakljucivanjem i iskustvom, van utvrdjenih postulata i metodologije koje priznaje nauka zbog cega i nema status koji zasluzuje.

​

Akupunkturna medicina funkcionise i pored toga sto nije naucno dokazana, a verovatno ce samoj nauci biti enigma jos puno vekova. Na stetu pacijenata ali i same savremene nauke koja je u nemogucnosti da rasvetli i objasni stvari i procese koji su jasni i vidljivi, filozofski i prakticno ocigledni i logicni, dok istovremenim zaposedanjem medijskog i akademskog prostora onemogucava priliv drugacijih ideja i shvatanja i njihovu adekvatnu razmenu i proveru, namecuci pravac naucne misli na krut, nefleksibilan nacin. 

 

I da se vratim na pocetak. Da li mora da se verije u akupunkturu da bi nam pomogla? Ne! Da li je pozeljan jedan pozitivan stav? Naravno, kao i u svemu drugom.  Ali vecina pacijenata koji dolaze na akupunkturu upravo dolazi nakon bezuspesnih pokusaja resavanja zdravstvenih problema pa je nada u poboljsanje i izlecenje sasvim dovoljan pocetni kapital za ulazak pacijenta u terapijski proces. Poverenje se uspostavlja sa prvim efektima terapije a u celoj prici nije ni bitno toliko poverenje u akupunkturu ili terapeuta koliko vera u samog sebe, da se moze ponovo normalno funkcionisati, bez tegoba, simptoma i bolova.

 

6. AKUPUNKTURA NE MOZE DA MI POMOGNE JER SAM VERNIK

 

Jedna od osobenosti kineske tradicije i filozofije je da tokom svog razvoja nije uspostavila strogo religijsko a samim tim ni versko ustrojstvo koje smo navikli da zaticemo na drugim geografskim i demografskim prostorima. Danas u Kini u odredjenom procentu perzistiraju i budizam i hriscanstvo i islam, dok se ono sto bi mogli nazvati izvornom domacom religijom ogleda u prozimanju razlicitih verskih I filozofskih struja.

​

Zelim da naglasim da su tradicionalna kineska medicina i akupunktura, kao njen sastavni deo, lisene pravog religijskog uticaja ali ne i filozofskog. Opste govoreci, u kineskoj filozofskoj misli prakticni aspekti prevladavaju nad teoretsko-spekulativnim. Od znacaja za nastanak i razvoj akupunkture najvazniji su filozofski pravci (konfucijanizam i taoizam), usmereni ka razumevanju prirode (kao makrokosmosa) i coveka kao njenog dela (mikrokosmosa), te je celokupan napor usmeren ka postizanju njihovog jedinstva. Pritom je fascinantno da je jos u periodu nekoliko vekova pre Hrista, covek prepoznat kao faktor koji poseduje moc da moze aktivno delovati i uticati na prirodu, pozitivno Ili negativno.

​

Da zakljucim, medicina uopste, pa i akupunktura, kao civilizacijske tekovine ne bi trebalo da znaju za granice. U eri opste prisutnih i dostupnih informacija, svako ima pravo da usmerava svoja interesovanja i aktivnosti vezane za ocuvanje ili sticanje zdravlja na nacin koji najvise odgovara individualnoj svesti pojedinca. Granice (pa i verske) obicno sami sebi postavljamo I to najcesce radimo na svoju stetu.

​

Nadam se da sam ovim tekstom, navodeci najcesce predrasude vezane za ovaj vid prevencije i lecenja, uspeo citaocu bar malo da priblizim medicinu kojom se godinama bavim i svakodnevno se uveravam u njenu vrednost i delotvornost.