Dr IVAN GRGIC

Simptomima i bolestima ovaj pristup daje metafizicko i simbolicko obelezje, istovremeno coveka lisavajuci bolesti kao alibija za njegove neresene probleme. Bolesnik se ne prikazuje kao neduzna zrtva prirodne nesavrsenosti vec kao neko ko je odgovoran za svoju bolest. Pritom simptomi nastaju kao izraz dubokih psihickih sukoba unutar samoga sebe i svojom simbolikom su u stanju da razotkriju konkretne probleme koje pacijent ima.

 

Sta, sa tog aspekta, predstavlja alergija?

​

Vec je receno da u osnovi alergija lezi problematika preterano aktivnog, reaktivnog imunoloskog sistema. Imunoloski sistem predstavlja ODBRANU organizma, sto u ovom slucaju znaci da se organizam PRETERANO brani od necega. Sad cemo se malo pozabaviti simbolikom. U slucaju odbrane organizma, odbraniti znaci NE PUSTITI UNUTRA.  Suprotnost odbrani jeste, ni vise ni manje, nego LJUBAV. Ljubav se moze definisati na razlicite nacine ali se svaki oblik ljubavi u krajnjoj liniji moze svesti na cin PUSTANJA UNUTRA.U svakoj vrsti ljubavi covek OTVARA svoje granice i pusta unutra nesto sto je bilo izvan njih. Te granice su nase “JA” (EGO), a sve sto se nalazi izvan sopstvene identifikacije dozivljavamo kao “TI” (ne-JA”). U ljubavi ta se granica otvara da bi se unutra pustilo neko “TI”, da bi, u sjedinjenju, i ono postalo “JA”. Tamo gde postavljamo granice, mi NE VOLIMO. Svuda gde pustamo da se udje unutar nasih granica, VOLIMO. Svaka odbrana ucvrscuje nas “EGO” jer naglasava granice. Svako nase “NE”, svaki otpor, cini da osetimo, da budemo svesni nasih granica. Svako “DA”, svako pristajanje na nesto, difuzno rasplinjava iste te granice i cini da pritom ne osecamo sami sebe.

 

U takvim “igrama svesti” na scenu stupaju nasi “odbrambeni mehanizmi” koji bi trebalo da sprece slabljenje granica naseg “EGA”, tj. da onemoguce da iz nase podsvesti u svest prodju sadrzaji koji nam deluju opasno. Tako otpocinju mnogostruke i zivopisne igre “EGA”, koji ne preza da u sluzbu svog razgranicavanja stavi sve sto mu dodje pod ruku: najpoboznije, najplemenitije, najvisprenije teorije.

 

I bas na ovom kriticnom mestu  mogu nastati veliki problemi.Naime, na isti nacin na koji se psihicka odbrana okrece protiv unutrasnjih sadrzaja svesti, koje ocenjuje kao opasne i stoga hoce da ih spreci da se uzdignu u “gornje” slojeve  svesti, i telesna odbrana se okrece protiv “spoljnih” neprijatelja koje nazivamo uzrocnicima bolesti. Sto je izrazeniji proces “unutrasnje” odbrane od potisnutih sadrzaja koji “vriste” da izadju osvesceni na svetlost dana da bi se konflikt razresio, to je sve veca mogucnost da se zbog nesvesnosti konflikta i odlaganja resenja, sukob, odnosno problem, premesti u telesnu ravan i manifestuje se kao SIMPTOM ili BOLEST.

 

Ovo je bio samo uvod za objasnjenje sta se, sa ovog aspekta desavanja, dogadja kod alergija. Znam da se nekima nece svideti redovi koji slede, ali sam siguran da ce neke podstaci da krenu dobrim putem-putem ozdravljenja i isceljenja.

 

Alergija je preterana reakcija na materiju koju nas organizam prepoznaje kao neprijateljsku. Odbrana organizma itekako ima smisla u domenu sposobnosti tela za prezivljavanjem. Kod alergicara je ona nesrazmerno preterana. Alergicna osoba naoruzava se do zuba i siri svoj pojam neprijatelja na sve veci broj podrucja. Za neprijatelja proglasava sve vise materija i stoga se sve jace naoruzava, kako bi svim tim mnogobrojnim neprijateljima mogla delotvorno da se suprotstavi. Medjutim, kao i u ratnim igrama, naoruzavanje do zuba je znak jake agresivnosti, pa je tako i alergija izraz jake odbrane i agresivnosti koja se potiskuje u telesno. Alergicna osoba ima problema sa svojom agresivnoscu, ali ona je kod sebe NE PREPOZNAJE a samim tim i ne zivi je. Znaci, ovde govorimo o POTISNITOM PSIHICKOM ASPEKTU, jer ga pogodjena osoba kod sebe svesno ne opaza. Kod alergija je  AGRESIVNOST IZ PODSVESTI, UMESTO U SVEST, “PALA” U TELO I TU DIVLJA. Tu moze do mile volje da se brani i napada, da se bori i da pobedjuje. Da ta vesela zanimacija ne bi bila prebrzo okoncana zbog nedostatka neprijatelja, neprijateljem se proglasavaju najbezopasniji objekti: cvetni polen, macja dlaka, prasina, sredstva za pranje, jagode, psi ili paradajz. Izbor je neogranicen-alergicna osoba ne preza ni od cega-ako ustreba bori se sa svim i svacim, ali prednost ipak daje nekim SIMBOLICNIM FAVORITIMA.

 

Poznato je u kojoj meri je agresivnost tesno povezana sa STRAHOM. Borimo se uvek protiv onog cega se plasimo. Pazljivim posmatranjem alergena koji imaju prednost uglavnom cemo brzo ustanoviti koja zivotna podrucja alergicnoj osobi ulivaju toliki strah da se protiv njihovih SIMBOLICNIH PREDSTAVNIKA  tako strastveno bori.

 

Tu su na prvom mestu dlake domacih zivotinja, pre svega macja dlaka. S macjim krznom (kao i krznom uopste) ljudi povezuju mekocu i mazenje. Simbol je ljubavi i ima seksualne konotacije (uporediti sa plisanim igrackama koje deca nose u krevet). Slicno vazi i za zecje krzno. Kod konjske dlake je jaca nagonska komponenta, kod pasa agresivna-ali te razlike su male i nisu znacajne, jer simbol nikada nema jasne granice.

 

Isto podrucje predstavlja i cvetni polen. On je alergen onih koji pate od polenske groznice. Cvetni polen je simbol oplodjenja i razmnozavanja, bas kao sto je i “zrelo” prolece godisnje doba u kojem najvise pate oni koji boluju od polenske groznice.

 

Zivotinjska dlaka i polen, kao alergeni, pokazuju da nam teme ljubavi, seksualnosti, nagona i plodnosti ulivaju veliki strah i da se stoga od njih agresivno branimo, to jest ne pustamo ih u sebe.

 

Sasvim slicno stoji stvar i sa strahom od prljavog, necistog, zaprljanog, koji se izrazava alergijom na kucnu prasinu (uporedimo izraze kao sto su prljava masta, oprati prljav ves, voditi cist zivot).

 

Na slican nacin kao sto pokusava da izbegne alergene, alergicna osoba pokusava da izbegne i odgovarajuca zivotna podrucja, pri cemu joj medicina i okruzenje, prepuni razumevanja,svesrdno pomazu  i rado priticu u pomoc. Bolesnikovim igrama moci tu nisu postavljene nikakve granice: izbacuju se domace zivotinje, niko vise ne sme da pusi itd. U toj tiraniji nad okruzenjem alergicna osoba nalazi dobro zamaskirano polje aktivnosti, na kojem moze neprimetno da ostvari svoju potisnutu agresivnost.

 

Metod “desenzibilacije”,o cemu je vec bilo ranije govora, ovde je dobar kad je rec o samoj ideji, ali ako zelimo istinski uspeh, ne bi trebalo da bude primenjen na telesnom, nego na psihickom nivou. Alergicna osoba , naime, moze biti izlecena tj. isceljena, jedino ako nauci da se svesno uhvati u kostac  s podrucjima koje izbegava i od kojih se brani, sve dok ne uspe da ih potpuno pusti u svoju svest i da ih prihvati. Alergicaru se ne cini usluga  ako ga u njegovim strategijama odbrane podrzavamo-on sa svojim neprijateljima mora da se pomiri, mora da nauci kako da ih zavoli.

 

Kada dozna da je alergijama uvek potrebna svest da bi mogle da se pojave, i najokorelijem materijalisti trebalo bi da bude jasno da alergeni imaju pretezno  simbolicno, a ne iskljucivo materijalno-hemijsko dejstvo na alergicnu osobu. Stoga, pod narkozom nema alergija (to mogu da potvrdim i iz licnog iskustva anesteziologa), a gotovo sve alergije nestaju i za vreme psihoza i u senilnoj demenciji. I obrnuto, vec pomenuto, i same slike, kao sto su fotografije domacih zivotinja, ili filmski prizor lokomotive koja ispusta dim, mogu kod astmaticara da proizvedu napad.

 

Vecina alergena predstavlja izraz zivotnosti: seksualnost, ljubav, plodnost, agresivnost, prljavstina… U svim tim podrucjima zivot se pokazuje u svojoj najvitalnijoj formi. Pa ipak, upravo ta zivotnost koja tezi da se izrazi, uliva alergicnoj osobi najveci strah-jer je u krajnjoj liniji neprijateljski nastrojena prema samom zivotu. Njen  ideal je sterilan zivot, oslobodjen od mikroba, neplodan, lisen nagona i agresivnosti-stanje koje gotovo vise i ne zasluzuje da se nazove “zivotom”. Stoga skoro uopste ne cudi sto alergija u nekim slucajevima moze da eskalira do autoagresivnih bolesti opasnih po zivot, u kojima telo bije tako zestoke bitke da i samo u njima strada. U tom slucaju su odbrana, zatvaranje i ogradjivanje svog “JA” dostigli svoj najvisi oblik, u teznji da se vec jednom nadju u prostoru oslobodjenom od svih alergena.

​