Dr IVAN GRGIC

​

Savremena nauka, pa i medicina kao njen deo, imaju potrebu da definisu svaki predmet svog izucavanja. Tako postoji vise definicija zdravlja sto odmah navodi na zakljucak da u tim definicijama nije moguce dati ono sto definisanje necega zahteva. Drugim recima ne postoji definicija zdravlja koja daje egzaktno objasnjenje njegove sustine niti moze kompletno sagledati sve njegove aspekte.

 

Na primer, definicija SZO (svetske zdravstvene organizacije) definise zdravlje kao stanje fizickog, psihickog i socijalnog blagostanja. Ovu definiciju sam ucio jos na fakultetu. U svojim zrelim  godinama postavljam sebi pitanje sta je to socijalno blagostanje. Sam pojam ‘’socijalno’’ ukazuje na drustveno okruzenje u kome se neko nalazi. Da li je u danasnje vreme uopste moguce ostvariti tako nesto?  Ili je sve, na kraju,  individualna stvar svakog pojedinca? Ili  utopija?

 

Druga definicija je da je zdravlje odsustvo bolesti. Tek ova definicija nista ne govori. Vidjao sam u svom zivotu ljude koji su delovali zdravo i bili srecni iako su bolovali od teskih hronicnih bolesti pa i onih najgorih kod kojih je fatalni ishod bio pitanje vremena. I obrnuto. Imam znacajan broj pacijenata koje je potrebno ubediti da su zdravi i da im nista ne fali. I, sta je uopste, bolest?

 

Dakle, ako krenemo od definicija moraju se otvoriti mnoga pitanja i prici nema kraja. Ali definicija zdravlja SZO, a ni bilo koja druga,  ne mora neminovno biti i moja niti bilo cija, bez obzira sto su ih tamo smisljale neke, zvanicno,  pametne glave. Ako mi ona nije od pomoci da unapredim svoje, a kao lekar i zdravlje mojih pacijenata, prijatelja i clanova porodice, onda kakva korist od toga! Nisam do sada video da postoje neke  smernice ili  vodici dobre medicinske prakse koji ce nas usmeriti na to kako steci sva navedena blagostanja (samim tim i zdravlje). Upravo takvo definisanje zdravlja, a potom i koncept ucenja kroz studije i specijalizacije (fokus je na izucavanju bolesti),  najpre u glavama lekara stvara uvid da je biti zdrav, u danasnje vreme, gotovo nemoguca misija.  A onda se takva ideja prenosi i na obicne smrtnike i pacijente. Sto znaci da od starta svog zivota molis visu silu da se ne razbolis, da uopste ne znas kad ce nesto da te snadje, da bi bilo dobro da uzimas saku suplemenata da te ne bi snaslo, da prihvatis da je skroz normalno ako pijes lekove za pritisak i antidepresive u 30-oj godini zivota, itd. Da se pomiris sa tim da najvece vrednosti svodis na ‘’ma nek smo zivi i zdravi’’! I da tumaras u strahu i neznanju  da li i sta treba da uradis da bi zaista to bio- ziv i zdrav. Upravo iz straha i neznanja proisticu razna verovanja u narodu  koja se uglavnom svode na to da se ‘’od sudbine ne moze pobeci’’. Naravno, slika bi bila nepotpuna da tu nije obavezan i neko  ko zadovoljno trlja ruke i profitira na neznanju, strahu i praznoverju tj. na tudjoj nesreci.

 

Ostavimo sada definicije i medicinu i krenimo napred. Nazalost, onaj koji bi da krene putem zdravlja i nije bas u povoljnoj poziciji. Jer, postavlja se pitanje: odakle poceti?

​

Najcesce se krece od ishrane ili fizicke aktivnosti. Kada je ishrana u pitanju, i pored obilja informacija u literaturi i na internetu, ipak imamo potrebu da cujemo nesto i iz ‘’prve ruke’’. Cesto su to nutricionisti koji nam propisuju razne namirnice i rezime ishrane ili  se oslanjamo na razne testove vezane za intoleranciju hrane iz kojih saznajemo sta smemo da jedemo i, neretko, da su za nas najbolje zitarice iz Indonezije ili Papue- Nove Gvineje za koje nikad nismo culi. Cesto se takodje ide i u krajnjosti, u veganstvo, vegetarijanstvo, gladovanje ali i u poremecaje (anoreksiju, bulimiju). Pritom su razlozi i motivi  najcesce sasvim pogresni za vecinu ovakvih ekstrema.

​

Nazalost, najveci broj takvih pokusaja ‘’prestrojavanja’’ se zavrsi neuspehom, pa se san o zdravom nacinu zivota ostavlja za neki sledeci ponedeljak ili prvi januar.

​

Sve u svemu, nije lako. Hteo bih ovim tekstovima da ukazem na najbitnije stvari vezane za zdravlje, na osnovu cega mozemo brzo da se orjentisemo sta ne stima, gde gresimo, na sta treba da obratimo paznju  i samim tim brzo da odreagujemo, resavajuci problem, ne ponavljajuci iste greske.  Istovremeno je potrebno razumeti sebe, desifrovati signale tela, ne upadajuci u zamku hipohondrije. Posto smo  najvecim delom prepusteni sami sebi,  najnormalnije je da imamo odredjenu potrebu da se u pitanjima zdravlja oslanjamo na drugoga: medicinu, lekare, lajf kouceve, medije, reklame… ali kako je sve to jako klizav teren, da bi smo bili racionalni sa svojim vremenom i drugim resursima, ukljucujuci i finansijske, a verovatnocu neuspeha sveli na minimum, potrebno je da oformimo sopstveni sistem vrednosti u koji cemo verovati, koga cemo se u nacelu pridrzavati i od njega odstupati iskljucivo kada mi to svesno hocemo. I koji ce nam biti cvrst oslonac. Naravno, taj sistem vrednosti mora da se zasniva prevashodno na sopstvenom znanju kao osnovi. Mozda ce neko postaviti pitanje da li je znanje o ishrani i drugim elementima za sticanje i ocuvanje zdravlja  lako steci, pogotovo ako si medicinski laik. Upravo zelim da pokazem  da to nije nikakva filozofija, i da svako na to ima pravo i mogucnost, bavio se medicinom ili ne. Na kraju, ako mene pitate, to bi trebalo da bude osnovno znanje koje bi pojedinac trebalo da stekne jos od najranijeg detinjstva. Bitno mi je da napomenem da cu se u svojim tekstovima cesto osvrtati i vracati na mehanizam nastanka najveceg broja bolesti i na vaznost zivotnog stava da je bolje ne dobiti ih nego ih leciti.  To je nesto sto se nigde u svetu ne svidja medicini, farmaciji i njihovim industrijama ali moze se svideti ponekom pojedincu koji shvati da moze biti zdrav i spokojan sa malo znanja, truda i dovoljno svesti.

​

Epidemija korone, kolektivno ludilo i strah koji su je pratili, otvorili su pitanja zastite zdravlja i sticanja imuniteta i kod ljudi koji se tom temom u svom zivotu nikada nisu bavili. Naime, cak i oni ogrezli svesno ili nesvesno u nezdravom nacinu zivota , pred realnom opasnoscu od teskog oblika bolesti, u strahu za goli zivot i spoznaji da te niko drugi ne moze zastititi osim sebe samog, poceli su razmisljati o merama kojima bi mogli poboljsati svoje zdravlje i spreciti razboljevanje.

​

Kljucni pojam ove teme je, dakle, sprecavanje-prevencija.

​

Pre nego sto pocnem detaljnije da pricam o prevenciji zelim da ukazem na jednu zamku koja vrlo cesto vreba i moze da pokvari ceo koncept. Teoretski gledano, prevencija, kada bi joj se poklonilo ono sto zasluzuje , ne samo u oblasti zdravlja, donela bi napredak u svim segmentima zivota, kako za pojedinca, tako i za planetu na kojoj zivimo. Medjutim, treba da pazimo da u zelji da delujemo preventivno u oblasti zdravlja, ne preteramo, pa da teznja za zastitom i prevencijom ne preraste u opsesiju i  fobije, te na taj nacin ugrozi mentalni aspekt naseg bica.  Ovo sam vrlo cesto vidjao kod ljudi i pacijenata koji su postali opsesivni kad su higijena, hrana, fizicki aspekt tela u pitanju, istovremeno ne primecujuci da su uveliko zastranili na mentalnom planu. Ukratko, ako je strah pokretac i osnova procesa, steta moze biti  veca od koristi.

​

Paradoks je da o prevenciji, zastiti, sprecavanju, i pored preterano velike mase informacija sa medija, interneta, od lekara i farmacije, narodnih lekara i sarlatana, valjda i pod pritiskom te lavine  koja navire sa svih strana, u sustini vrlo malo znamo. Paradoks je da ni onima, koji bi o tome najvise trebalo da znaju, na  fakultetima u okviru dugogodisnjeg skolovanja, prakticno ni jednom lekcijom niti predavanjem nije obuhvacena tema zastite zdravlja i prevencije, sto kao krajnji ishod ima neobicnu pojavu, da upravo lekari i kad zavrse fakultet nisu naucili fundamentalne stvari kojima bi makar SEBI mogli da sacuvaju zdravlje ili ga poboljsaju.

​

Prevencija se, u zvanicnoj medicini (osim kada je upotreba vakcina u pitanju), zasniva na redovnim pregledima da bi se neka bolest, na primer rak, otkrila u ranoj fazi kako bi mogla uspesno da se leci. Dakle ona se ne zasniva  na preduzimanju mera da do toga uopste ne dodje, sto u prevodu znaci da to i nije prevencija u pravom smislu znacenja.

​

Sve u svemu, nije lako. Ni otpoceti, ni biti na pravom putu, ni istrajati, ni u danasnjim vremenima sacuvati zdravlje. Jer nekad, kada ga imamo (mislim na fizicko zdravlje), ponasamo se kao da smo teski bolesnici u hipohonderskim sumnjama i ,sustinski zdravi, postajemo ugrozeni na mentalnom planu. Ponekad je lakse bolesnog leciti nego dokazati zdravome da nije bolestan.

Dakle, cetiri najvaznije komponente zdravlja i oblasti koje treba da predstavljaju temelj prevencije najveceg broja bolesti su:

​

• San i odmor

• Ishrana

• Fizicka aktivnost

• Kontrola stresa

 

Napominjem da se gore pobrojano odnosi na psihicki i fizicki aspekt naseg postojanja. Ne ulazim u socijalne sfere (radna mesta, druzenje, ljubav, slobodno vreme, uslovi zivota…) jer bi se prica nepotrebno rasplinula.

​

Svaka od ovih oblasti je podjednako vazna i svaka treba da bude zastupljena u organizaciji vremena koje nam je na raspolaganju. Zanemarivanje  jedne od komponenti povlaci lancanu reakciju u odnosu na druge, i obrnuto. Praktikovanje i zastupljenost svih komponenti podrzava i stimulise ceo koncept i sistem.

 

Nepravilna ishrana

​

Ako se nepravilno hranimo, u najsirem znacenju pojma, primera radi ako kasno uvece jedemo tesku hranu, san ce biti nemiran, plitak, iseckan, moguca je i pojava povisene kiseline tokom noci ili jutra, ustacemo umorni i teski, i tog dana nam nece biti lako da obavimo obaveze koje imamo, a narocito nam nece pasti napamet da budemo aktivni u fizickom smislu. Ako ne uspemo da odmorimo tokom tog dana, ili napravimo dodatne greske u ishrani, eto razloga da i sledecu noc ne odspavamo i ne odmorimo, pa i  sledeci dan docekamo sa istim problemima. Bicemo umorni, neraspolozeni, nervozni,  i zacarani krug se tako uspostavlja i “radi” protiv naseg zdravlja.

 

Los san, nedovoljno sna ili poremecen bioritam

​

Bilo koja varijanta loseg, nedovoljnog, poremecenog sna dovesce do umora koji osecamo tokom dana, koji se odrazava i na psihu i raspolozenje, sprecava nas da budemo dovoljno fizicki aktivni, a o ishrani necemo tada mnogo ni brinuti i bicemo skloni neurednoj, preteranoj ili nedovoljnoj, sve u svemu, nepravilnoj ishrani. I zacarani krug se opet uspostavlja.

 

Nedovoljna fizicka aktivnost ili prekomerni rad

​

Neadekvatan balans u ovoj sferi moze takodje uticati na sve ostale navedene aspekte a ako su u isto vreme prisutni problemi i u drugim sferama zivota, eto razloga za brigu. Dobra setnja po prirodi, trcanje, voznja bicikla, teretana, plivanje, vezbe istezanja, obicna fiskultura u sobnim uslovima i mnogo toga drugog (pomenuo sam samo individualne aktivnosti), popravice nam raspolozenje, eliminisati dobar deo nakupljenog stresa, doneti zdrav, okrepljujuci san, regulisati apetit, probuditi u nama zelju da se bavimo sobom, uciniti da se osecamo bolje u sopstvenoj kozi.

​

Obrnuto, prekomerna aktivnost moze imati i suprotne efekte pogotovu ako je pracena nedovoljnim odmorom i losom ishranom.

 

Losa kontrola stresa

​

Pod ovim podrazumevam i odredjenu mentalnu konstituciju, stresne situacije koje predugo traju, sklonost prenaglasenim emocijama i jos mnogo toga. Nije tesko shvatiti kakve se zamke u sferi zdravlja kriju ako ne stimaju stvari u ovoj oblasti. Podrazumeva se da ne mozemo uvek sve kontrolisati i da smo gotovo svakodnevno izlozeni stresu i njegovom razornom delovanju. Uostalom, u XXl-om veku stres i psihicki faktori okarakterisani su od strane vecine vodecih umova, a narocito onih koji se bave psihosomatskom medicinom, kao najcesci uzroci u nastanku mnogih bolesti pa i onih najtezih kao sto su autoimuna i maligna oboljenja. Medjutim, ako drugi, gore pomenuti aspekti zdravlja funkcionisu i ipak, koliko-toliko vodimo racuna o ishrani, odmoru i fizickoj aktivnosti, tada ni stres nece biti toliko mocan patoloski faktor i imacemo vece sanse da kroz teske trenutke u svom zivotu prodjemo bez tezih posledica.

 

Pokusao sam ovim prostim primerima da docaram povezanost navedenih zivotnih tema. Nadam se da nije tesko shvatiti koliko takav jednostavan koncept moze povoljno da “radi” za nas. Prakticna strana recenog je da sustinski mozemo kontrolisati svoje zdravstveno stanje odgovarajucom brigom i angazovanjem unutar ova cetiri elementa. Pri tom nije potrebno da u bilo kom pogledu budemo fanatici, naprotiv, umerenost je sasvim dovoljna.

​

Malo je verovatno da je ovo sto sam izneo nepoznato, verujem vecini nas. Problem je u tome sto se ne primenjuje u svakodnevnom zivotu jer ne uvidjaju svi vaznost prevencije. Cak sam cesto imao priliku da cujem  negativna, podrugljiva i potcenjujuca misljenja po pitanju vodjenja zdravog zivota i napora pojedinaca da ocuvaju svoje zdravlje. Nasuprot tome, kad se neko vec razboli onda se diskurs menja i ta osoba se veoma podrzava u nastojanju da nekako sebi pomogne primenjujuci upravo nacine koji nisu popularni i kojima se vrlo cesto podsmevamo. Ali sam imao previse prilika u svojoj lekarskoj karijeri da vidim uplasene, bolesne ljude, kao i clanove njihovih porodica koji bi dali sve sto imaju za lecenje i spasavanje voljene osobe.

​

Ovaj tekst koji vam nije dao nikakve konkretne savete ili carobnu formulu za izlecenje, napisao sam u  zelji da upoznam posetioce sajta sa mojim licnim stavovima o materiji kojom se bavim maltene celog zivota i da naglasim koliko je u danasnje potrosacko vreme vazna prevencija. Kao anesteziolog i intenzivista bio sam svedok nebrojeno puta da su najteze bolesti i stanja uspesno prezivljavali i oporavljali se, upravo pacijenti koji su bili u prethodno dobroj psiho-fizickoj kondiciji nezavisno od doba starosti. A da su relativno bezazleni zdravstveni problemi i operativni zahvati bili jako rizicni kod pacijenata koji nisu vodili potrebnu brigu o sebi.

Takodje, zelim da mi ovo posluzi kao uvod u naredne tekstove koji ce se odnositi na vec otvorene teme koje se ticu prevencije. Tu pre svega mislim na ishranu  i na mogucnosti akupunkture u lecenju poremecaja sna i psihickih  stanja i bolesti.